Istorija instrumenata


Tambura - Tamburica

    Poreklo tambure je u Jugoslaviji, radi se u stvari o izvornom egipatskom instrumentu „panturu“ koji se u Španiji pretvorio u gitaru, u Italiji u mandolinu, na zapadu Egipta u lautu, u Rusiji u balalajku i na Balkanu u tamburu. Američki naziv tambur je tamburica. Ovaj se naziv koristi ne samo u Kanadi nego i u Austrijskoj, Srbiji i Sloveniji.

        logo Eduard Vondráček z dutin nástrojeTamburaški su se instrumenti proizvodili na tzv. hrvatski način, to znači, da su instrumenti napravljeni dletom iz jednog komada drveta.Ovi su se instrumenti proizvodili također u nekim firmama u češkim zemljama, proizvodio ih je napr. Eduard Vondráček u Pragu i Pavel Žalud u Terezínu. Obe su firme radile veome kvalitetne instrumente kojima u mnogim slučajevima izvorni instrumenti iz Jugoslavije nisu mogli konkurirati. Posle drugog svestskog rata bio je nedostatak instrumenata i počeli su se proizvoditi takozvane lepljene tambure. Nisu ali bili kvalitetni, imali su drugačiji zvuk i zvučali su slabo.  

Naš zbor svira samo na izvornim dletom rizrađenim instrumentima koje su proizvedene u međuratnim godinama. Na instrumentima koji se već obično ne prodaju i koji su sastavni deo depozitarija muzeja (Litvinov) ili privatnih zbirki.

    BračDanašnje su tambure prošle kroz srazmerno složen razvoj. Nosivu melodiju u zboru svira instrument sa oznakom PRIM ili BISERNICE. Svojim oblikom podseća na Brač I, ali ima kraći krk, 6 žica različito štimovanih što sviraču omogućava na jednostavniji način tamburati melodijuPrim „Moderan BRAČ svojim oblikom podseća na Bugariju, opet ima više žica različito štimovanih i svira drugi glas. U zborovima se dalje pojavljuje instrumenat zvani ČELO , nastupnik BRAČA IV i ČELO BERDE, koji je iz većeg dela nastupnik Berdata. Popratni instrumenti BERDE i BUGARIE ostaju uvek isti.

[top]